Национална академија за јавну управу је централна институција система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, са статусом јавно признатог организатора активности неформалног образовања одраслих. Основана је Законом о Националној академији за јавну управу („Сл. гласник РС“, бр 94/2017 од 19.10.2017. године) а са радом је почела јануара 2018. године. Надзор над радом Националне академије за јавну управу врши Министарство државне управе и локалне самоуправе
Академија спровођењем програма обуке, уз примену савремених облика и метода рада на стручном усавршавању унапређује компетенције запослених у јавној управи, неопходне за квалитетно обављање посла. Тиме се обезбеђује стално унапређење квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима и привредним субјектима.
Континуирано стручно усавршавање обезбеђује да је сваки запослени службеник јавне управе увек у стању да одговори на потребе грађана и правилно, ефикасно и економично спроведе прописе без дискриминације и на стандардизован начин. Професионализација и деполитизација управе су кључни принципи реформе, којима Академија даје значајан допринос развијајући и реализујући савремене програме обуке као и праћењем постигнутих резултата.
Национална академија за јавну управу својом делатношћу прати савремене тенденције у управљању људским ресурсима и даје одговор на изазове у процесима професионализације јавне управе. Верујући да само на систематичан и добро планиран начин можемо остварити циљеве, наше активности су претежно усмерене на:
- утврђивање потреба за обуком, на основу које се прецизно идентификују приоритетне области и циљне групе службеника којима је усавршавање намењено,
- планирање и програмирање општег стручног усавршавања којима се додатно операционализују садржајни, методолошки и финансијски аспекти планираних обука,
- организацију и реализацију које имају за циљ свеобухватну и детаљну припрему и спровођење програма стручног усавршавања од стране акредитованих реализатора програма,
- евалуацију , чијом анализом добијамо повратне информације о квалитету различитих аспеката реализованих обука и њиховом утицају на свакодневни рад државних службеника, и
- извештавање , којим ефекти рада постају мерљиви а информације транспарентне и доступне јавности.
Академија сарађује са свим органима и организацијама јавне управе, преко именованих представника или организационих јединица надлежних за управљање људским ресурсима, као и са широким кругом представника стручне и академске јавности, невладиним организацијама и професионалним удружењима. На тај начин обезбеђујемо заснованост наших активности на реално утврђеним потребама службеника и грађана који су корисници јавних услуга као и на достигнућима савремене праксе професионалног усавршавања и управљања људским ресурсима.
Чиновничка колонија
Ово је прича и подсећање на нека давна, прошла времена и осврт на промене којима данас сведочимо.
Београд, Општина Вождовац, Војводе Степе 51, адреса је и ново седиште модерног тренинг центра Националне академије за јавну управу. Та улица налази се тачно у самом срцу Чиновничке колоније, једног од најраније плански формираних насеља у Београду.
Како је настала Чиновничка колонија?
Камен темељац Чиновничке колоније постављен је свечано 1. септембра 1930. године на простору између вождовачке школе и цркве и улица Војводе Степе и Авалског друма, који је за потребе подизања кућа за ондашње чиновнике добила Чиновничка задруга. Оснивачи Задруге су првобитно замислили да за престонички чиновнички сталеж изграде неколико блокова модерних зграда, окружених парковима, попут блокова зграда какви постоје у свим великим европским градовима. Уместо тога, чланови Задруге су се изјаснили да желе мале, индивидуалне куће, па је цео простор подељен на 300 парцела, на којима је никло насеље са типским кућама, првобитно названо Чиновничко насеље "Вождовац", а касније Чиновничка колонија.
Прича о настајању Чиновничке колоније, не може се испричати без помена Бранислава Којића, Милана Злоковића, Јана Дубова и Душана Бабића. Они су чинили групу архитеката модерног правца који су били идејни творци целокупног пројекта.
Парцеларни план предвиђао је формирање десет стамбених блокова и два мања блока јавних служби, један за пијацу и зграду Задруге, а други за парк и дечије игралиште. Задружни дом је требао да буде центар свих активности насеља у којем би се осим радњи нашла и дворана за концерте, скупове и друге свечаности и биоскоп. Планирана је и читаоница, а на улазу у колонију пројектован је сквер. Нажалост, идеја о подизању Задружног дома никад није реализована.
Скорија историја
Непуне две године трајао је пројекат реконструкције будуће зграде Академије, где смо од неугледне, руиниране и запуштене зграде, стигли до изградње модерног тренинг центра који се простире на 3.500 м2 површине и располаже са 14 савремено опремљених учионица за спровђење различитих врста обука, тренинга, радионица.
И 90 година касније, на месту где су чиновници живели и стварали, Национална академија за јавну управу поново је место окупљања чиновника, њиховог рада и константног развоја – симбол промена, удруживања и напретка.
