ОБАВЕЗА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ЈЕ ДА ГРАЂАНИМА ПОМОГНУ ДА СЕ ИСТИНИТО И ПРАВОВРЕМЕНО ИНФОРМИШУ

На скупу одржаном у Националној академији за јавну управу (НАЈУ) представљени су приручник и обука из области медијске писмености намењени службеницима јавне управе, који су резултат сарадње организације Пропулсион, Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), Министарства културе и информисања и домаћина скупа.

Државни службеници део су комплексног медијског простора у Србији и активно обликују јавно мњење у земљи: од друштених канала највише користе Јутјуб (96 одсто), а потом Фејсбук (74 одсто). Апсолутна већина испитаника високо је рангирала своја знања и вештине у области медијске писмености, наводећи да из више извора проверавају информације које пласирају медији и разумеју како функционишу алгоритми друштвених мрежа. Више од половине државних службеника сматра да обуке из области медијске писмености могу да унапреде рад управе, а две петине њих је заинтересовано да у таквим програмима учествује, налази су истраживања које је програм Нова писменост спровео међу запосленима у државној управи.

Као резултат ових сазнања настао је приручник медијске и информационе писмености за службенике јавне управе аутора Саше Мирковића и Маје Зарић који је представљен на догађају. Програм обуке о медијској писмености ће од јула бити доступан службеницима јавне управе путем платформе за онлајн учење НАЈУ и обухвата, осим текстуалних лекција из приручника, видео-лекције, сет инфографика и тест знања. Ови едукативни материјали омогућиће државним служебницима да с грађанима комуницирају јасније и директније, држећи се принципа независног, истинитог и правовременог информисања, како би грађани остварили неко своје право или разумели јавно окружење у којем живе.

Дејан С. Милетић, в.д. директора Националне академије за јавну управу каже да прве од планираних активности које су покренули у склопу програма јесте израда основне онлајн обуке дигиталне медијске писмености и израда приручника.

– Свако од нас појединачно јесте медиј за себе и то није везано за посао који обављамо – да ли смо службеници јавне управе запослени у правној служби, ИТ сектору или некој руководећој позицији. Са друге стране, институције које представљамо производе велику количину медијског садржаја који такође мора бити креиран на начин да буде истинит и прецизан. Унапређујући начин на који креирамо и пласирамо медијски садржај и информације, унапређујемо систем јавне управе, а самим тим и целокупно друштво и земљу у којој живимо. Добар глас се далеко чује, а прецизан и одговоран још даље, рекао је Милетић.

Сусрет је отворила министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић која је истакла да нема потребе да истиче предност и неопходност дигитализације, односно дигиталне трансформације.

–  То је један од кључних приоритета актуелне Владе Србије. Стратешка одлука да се Србија и државна управа окрену ка реформи, иновацијама и дигитализацији била је пресудна не само да се постигну резултати у реалном простору, већ и да се одговорно и конкретно одговори на највећу безбедносну кризу последњих деценија, пандемију вируса корона, рекла је министарка Обрадовић.

Помоћница министарке за информисање и медије у Министарству културе и информисања Славица Трифуновић нагласила је да навигација кроз дигитални медијски простор данас није ни мало лака.  Нове могућности носе са собом и обавезу да се јачају капацитети грађана и ниво медијске писмености.

– Приватно и пословно морамо бити способни да одговорно комуницирамо, одговорно креирамо и делимо садржаје, да се носимо са проблемом раздвајања истинитих од обмањујућих и лажних информација. Стога смо се заједно са партнерима из Националне академије за јавну управу и партнерима са УСАИД-овог пројекта Нова писменост посветили јачању капацитета јавне управе кроз израду приручника за медијску писменост, јер се комуникација јавне управе са грађанима у великој мери преселила у дигитални простор, закључила је Трифуновић.