УСПЕШНО УВЕДЕН ОНЛАЈН ФОРМАТ ПРОФЕСИОНАЛНОГ УСАВРШАВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ УПРАВИ

Пандемија није зауставила стручно усавршавање службеника јер се Национална академија за јавну управу (НАЈУ), централна институција за професионални развој запослених у јавној управи, успешно прилагодила организацији обука у онлајн формату. Током 2020. године, упркос пандемији и измењеним условима рада, кроз разне врсте стручног усавршавања прошло је више од 12.500 хиљада службеника, што је скоро дупло више него у 2019. години, када су обуке одржаване искључиво у класичном формату.

Прелазак стручног усавршавања на онлајн формат, својеврсна је дигитална трансформација рада јавне управе и прошлогодишњи резултати показују да је НАЈУ спремна за ту врсту подухвата, једна је од порука данашње конференције „Стручно усавршавања службеника у доба пандемије – изазови и научене лекције“, коју је ова институција организовала  уз подршку Програма Савета Европе „Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи – фаза 2“, чији је циљ унапређење организације рада запослених у локалној самоуправи, као и њихово континуирано стручно усавршавање.

Током „пандемијске“ 2020. године НАЈУ је, заједно са бројним партнерима, организовала 269 обука за више од 12500 службеника, од тога је скоро две трећине обука одржано у онлајн формату. Највеће интересовање запослених у јавној управи показали су за обуке из сфере електронске управе и дигитализације, затим из комуникације и односа с јавношћу као и за обуке из области личног развоја и вештина. Иза ових обука следе курсеви из управљања законодавним процесима и управним актима, затим управљање међународном развојном помоћи и фондовима ЕУ као и управљање људским ресурсима.

Отварајући конференцију, Дејан Милетић, в.д. директора НАЈУ истакао је да се ова институција на време реорганизовала и процес стручног усавршавања током пандемије успешно пребацила у онлајн формат.

„Да би се успешно наставила реформа јавне управе, да би се трајно променило понашање запослених, треба да мотивишемо службенике да се професионално развијају и да им то и омогућавамо, пружајући им програме обука које ће бити доступне на један клик на рачунару или кроз апликације на мобилним телефонима“, рекао је Милетић, најављујући да су следећи кораци у раду НАЈУ развој мобилних апликација за обуке, као и других дигиталних алата.

Савет Европе је од 2016.године, заједно са партнерима у Србији – Министарством државне управе и локалне самоуправе и Сталном конференцијом градова и општина – посвећен процесу модернизације и професионализације јавне управе у Србији. О улози Савета Европе у овом процесу говорила је и Снежана Самарџић Марковић, директорка Директората за демократију Савета Европе која се, видео поруком, обратила учесницима.

„Криза коју је изазвала пандемија била је, испоставило се, катализатор модернизације јавног сектора јер је он успешно одговорио на њу. Како се побољшава јавни сектор тако расту и очекивања грађана у погледу ефикасности и компетентности запослених у њему и то треба имати у виду“, рекла је Самарџић Марковић подсетивши на то да је јавном сектору у Србији на услузи и Центар за експертизу за добру управу Савета Европе, преко ког је могуће додатно професионално усавршавање службеника као и размена искустава са представницима јавних сектора у земљама чланицама Савета Европе.

Чедомир Ракић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, рекао је да је поносан на колеге у државним органима и у јединицама локалне самоуправе који су прихватили нову реалност, не одустајући од могућности да наставе да унапређују своја професионална знања и тако помогну и себи и својим колегама да боље превазилазе проблеме са којима су се суочили у новонасталој ситуацији. „И то је један од доказа да је Србија лидер у електронској управи у региону“, нагласио је државни секретар Ракић.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Ивица Ракић говорећи о изазовима пред којима се та институција налази а који су проузроковани пандемијом Ковида, истакао је да, у овом тренутку, захваљујући интересвању кључних актера и креатора образовне политике постоји добра прилика да се у Републици Србији дигитално образовање трајно помери са маргина и постане равноправна компонента наставе, учења и вредновања у 21. веку.

У наставку конференције одржана су два панела на којима је било речи о конкретним резултатима у процесу трансформације стручног усавршавања на дигиталне формате, током којих су се могли чути и искуства полазника, запослених у јавној управи.

Програм „Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи – фаза 2“, вредан је 4 милиона евра и заједнички га финансирају Европска унија и Савет Европе а спроводи Савет Европе у сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу и Сталном конференцијом градова и општина.